Potreba za personalizovanim prostorom dovodi se u vezu sa psihološkim osećajem pripadnosti i sigurnosti, više nego što zapravo utiče na produktivnost. Lični radni prostor svakog zaposlenog teško može biti dizajniran tako da istovremeno nudi sredinu za koncentraciju i timski rad. Sa druge strane, okruženje podeljeno na više zona u kojima svako ima mogućnost da izabere mesto rada shodno trenutnom zadatku na kojem je angažovan – može proizvesti novi osećaj sigurnosti.

U odnosu na posao koji trenutno obavljaju, zaposleni više značaja pridaju slobodnom izboru najpogodnijeg ambijenta za rad, nego jednom statičnom ličnom prostoru. Zato je najvažnije pružiti mogućnost izbora između – formalnih i neformalnih, timskih i individualnih, kao i tihih i bučnih prostora kako bi se osnažila mobilnost i poboljšali inovativnost i produktivnost.

S obzirom na to da su okolnosti u tekućoj godini pokazale da je većinu poslova moguće raditi i van kancelarije, možemo se zapitati da li će nam ona uopšte biti potrebna u budućnosti? Najverovatnije hoće, ali će biti potrebno da ta „nova“ kancelarija bude fleksibilna i spremna na promene. Ona će biti prostor za saradnju bez obzira na to da li se ista odvija u fizičkom ili virtuelnom ambijentu. Cilj je stvoriti prostor u koji zaposleni žele da dođu jer podržava njihove potrebe i podstiče kreativnost.

Široko dostupna tehnologija omogućuje odlazak u kancelariju iz udobnosti doma. Takođe, u kompanijama postoji sve veći generacijski jaz među zaposlenima. To znači da su i njihove potrebe bitno različite što potvrđuje neophodnost različitih načina za pristup radnom prostoru kao i značaj učestvovanja u promenama koje se iniciraju i realizuju u okviru kolektiva.